sub - 28.04.2007
...

EE, haj. Dugo se nismo čuli ni vidli. Malo sam sviral okolo po državi i susjednim državama pa sam dugo spaval pa mi se nije dalo pisat ovo sranje od sastavka. Inače, da se malo hvalim rasturili smo neki dan Ljubljanu. Publika je malo ostala paf, a bili smo tak glasni da smo se čuli do Beča ( kak bi rekel poštovani prof. Pervan). Dva tri dana poslije toga smo razvalili i Purgeraj (Zg). E to je bila dobra svirka... mali klub nakon 100 godina u Zagrebu. Pa mogu ti reć da imamo vrlo mladu publiku. A na koncertu nam je bila naša mlada svjetska skijašica Sofija – od Kuzme kćer, i njezin mladi poznati skijaš za kojeg ne znam kak se zove, ali je odmah iza Ivice. Zbilja smo ostarili i zbilja imamo dosta godina kad su nam djeca već svjetski sportaši.

Vidim bilo je komentara na blog. Aj fino... Uredili smo prostoriju (studio) pa bumo konačno počeli raditi nove pjesme. Već postoje neke idejice, ali nije još to to kaj bi mi željeli.  Sad ak se Ante Cash isprsi bit će i češće ovih mojih jebenih sastavaka.

Još uvijek imam istu sekretaricu ko i zadnji put. Mala tipkaa ko luda ( aj brže to!). Ak imate kakvih prijedloga kak bi se zval novi album ili neka od pjesama napišite u komentarima pa bumo vidjeli jel to kaj vredi. Ne da mi se više pisat. Aj bog, pa se čujemo skoro...Vaš Dado

, 28. travanj 2007 13:39:00 | link | (40) komentara

pet - 23.03.2007
Pas Maca

Jebote, već je petak... Fala Bogu danas je petak... Petak, dan za metak... Ma jebeš petak!

Imam 20 min za napisat ovaj blog pa moram ići. Sekretarica mi se žuri na faks... inače, mala nije loša. Super tipka. Ima spretne prste. .. sestru joj natitkam (ovo je makedonizam).

Sećam se, prije dvije godine, idem ja navečer doma s probe, dođem u dvorište i da ću uz stepenice u kuću kad čujem neko puhanje ispod štengi. Pomislim: «to je sigurno moj mačak» i krenem zazivat: «Mic,mic!» i zavirim ispod štengi, a kad tamo mala kujica od dva mjeseca cca. Uzmem ju u ruku i odnesem ju u kuću, a ukućani će u glas: «Joj, što je to? Kako je slatki!»Ja ću na to: «On je cura. Nema pimpek.» I tako je u naš život ušla naša kujica Maca koja je danas jedan od važnijih društveno-političkih činilaca naše male zajednice. Mačak Pero, kad je to shvatio, naljutio se i nije 6 mjeseci dolazio u kuću jesti, nego smo mu morali hranu dostavljati ispred vrata. Nije mu bilo jasno koji je to kurac uletio u njegov teritorij i jede njegovu hranu i spava s ljudima u krevetu, katastrofa (kasnije je shvatio pa se pomirio i danas su u dobrim odnosima).

Kujica je dobila ime Maca zato jer sam u prvi tren pomislio da je mačka. Prva hrana koju je onako umorna i smrznuta pojela bila je mačja vrečica (i psi bi je kupili). Dan danas obožava mačju hranu. To je pas, a ne ti. Tako je Maca ušla u naš život i promijenila ga zauvijek. Danas, ona je ravnopravni član naše zajednice i vrijedno laje po dvorištu zarađujući svoj kruh. Tako da sad imamo psa!

Što se tiče honorara za ove literarne umotvorine još smo propuh, a Cash se više ne javlja na telefon... strašno.

Moram ić. Čujemo se skoro...Vau! Vau! Vauuuuuuu!!!!!!!!

PS. Maca sluša Ramons, voli pizzu i gleda crtiće!

            WUF!

, 23. ožujak 2007 14:32:00 | link | (25) komentara

čet - 15.03.2007
Jebote

Jebote!!!... opet tastatura!

Haj bejbiz!

Ovoga puta imam sekretaricu, ha, ha (tvrdo i samouvjereno ha, ha), dakle, nema više slovkanja.

Sad sam diša... mala, si spremna?... Deri koka!!

Dakle, aha, vidio sam vaše komentare na blog i prilično sam zadovoljan. Čak sam dobio i malu motivacijicu da vam još nešto naškrabam.

Inače, ja sam već u životu imao prilike baviti se pisanjem. Pisao sam kolumnu za Zaprešički špigl, i to jedno sedam osam puta. Obrađivao sam filozofske teme tipa: makrobiotika i alkoholizam jer sam u to vrijeme dosta cugal i nisam bio makrobiotičar. Naravno da nisam pisao ja nego sam imao sekretaricu kojoj sam obično supijan govorio u diktafon tekst koji je ona poslje, na jedvite jade, skidala. I fala joj zauvijek.

Taj tekst o makrobiotiki i alkoholu bila jedna debela zajebancija sa gomilu izmišljenih  podataka, kako alkohol utječe na makrobiotičare, šatro znanstveni osvrt, ali je billo smiješno. I to je objavljeno. Jedan dan smo u Medinoj birtiji to čitali na šanku i umirali od smijeha kad jedan frend veli: Čul sam dve stare gospođe da ispred apoteke pričaju o tvojoj kolumni u Špiglu. I veli gospođa: Viš kak je ovaj Gobac pametan, on se u sve kuži. Čak tu objašnjava i makrobiotiku, a kad ga čovjek vidi tam kak urla na televiziji bi rekel da je neki luđak. Naravno, grohotom se nasmijasmo. Želim samo reći kak je pero opasnije od mača. Viš koji sam ja ispal intelektualac.

EJ GOSPOĐE, YOU ARE PUNK'D!!!!!!!

Ako ikako uspijem naći negdje taj Špigl citiraću vam najbriljantnije djelove tog velemožnog znanstvenog uratka u funkciji educiranja širokih masa.

Eto, to je crtica o mom novinarskom djelovanju, a kaj se tiče honorara  za moju blogersku umotvorinu od njega još nisam vidil ni «h». Onaj Ante Cash je tako slatkorječiv, a nije mi nešto brzotrzan u istrpavanju.

No, dobro, bumo vidli.

Još jednom zbilja hvala na lepim komentarima. Uskoro bumo se počeli viđati po koncertima i bikerima diljem domovine da malo prašimo rnr. Bolji smo neg ikad. Ko staro vino... što smo stariji , to smo kiseliji!... Mala, brže tipkaj, popizdit ću... aj gotovo, pun mi je kuuuuuuuouvrhljkutjbg,

, 15. ožujak 2007 14:05:00 | link | (15) komentara

čet - 08.03.2007
Hello Blogheads!

, 8. ožujak 2007 13:32:00 | link | (49) komentara

Fotke

dolazi...

Arhiva

• travanj 2007
• ožujak 2007

Design by cimi